Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом панчићеве оморике. Oбухвата површину од 22.000 хектара на највишем делу планине Таре и налази се на територији општина Бајина Башта и Ужице, у западном делу Републике Србије. На подлози од кречњака реке као што су Бели Рзав, Рача, Дервента су направиле дубоке клисуре и кањоне. Поред тога се јављају вртаче, пећине и увале. Најинтересантнији ендемореликтни представник националног парка Тара је Панчићева оморика која је на овој локацији све од Терцијара, коју је иначе пронашао и описао Јосиф Панчић. На Тари су присутни јела, смрча, бор, али и листопади као што су јасика, јавор, бреза, буква. На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна.Тару је захватио велики пожар августа 2012. године, ватрена стихија је трајала деветнаест дана. Изгорело је 170 хектара шуме.