Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпијске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста. Налази се у централном делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије. Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Копаоничка чуваркућа поточарка и копаоничка љубичица.Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко, златни орао ,сова ,дивља мачка и јелен . Под
посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата
природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких
и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.